Prehrambena Industrija - Srbija

Bankrotirao „Podrum Palić”

Vinarija i fabrika sokova „Podrum Palić” bankrotirala je jer ni dve i po godine od uvođenja stečaja nije uspela da se izvuče iz nagomilanih dugova.

Na jučerašnjem ročištu pred Privrednim sudom u Subotici, postupajući sudija Ilona Stajić potvrdila je bankrot sa kojim se saglasio stečajni upravnik u „Podrumu Palić”, zastupnici Komercijalne banke, kao jednog od najvećih poverilaca, Republičkog javnog pravobranilaštva i Saveza samostalnih sindikata grada Subotice.

Stečaj u fabrici koja je bila vlasništvo Vojina Đorđevića proglašen je 18. aprila 2008. godine, a prema nezvaničnim informacijama neizmirene obaveze „Podruma Palić” iz predstečajnog perioda iznose milijardu dinara, od čega su oko 700 miliona prema Poreskoj upravi, a ostalo se odnosi na kredit podignut kod Komercijalne banke.

Protiv odgovornih lica u preduzećima Vojina Đorđevića poreska policija je od 2008. godine podnela Osnovnom, tada Opštinskom javnom tužilaštvu u Subotici više od deset krivičnih prijava zbog utaje poreza, saznaje „Politika”. Međutim, ni u jednom slučaju presuda nije doneta, niti su prijave procesuirane do kraja, a tek u nekoliko predmeta održana su prva ročišta.

Izvor „Politike” koji je upućen u poslovanje preduzeća Vojina Đorđevića objašnjava da je intenzivna poreska kontrola ovih firmi započela krajem 2007. godine i već prve analize su pokazale da u vezi isplate poreza postoje nezakonitosti.

Kontrolisane su, između ostalih preduzeća „Si end Si kompani”, „Đ. S. promet”, „Si end si špedicija”, „Đorđević brend menadžment”, „Eko trejd”, „Fajndrinks”, „Soft drink”, „Arteska”... Nad navedenim firmama aprila ove godine Privredni sud u Subotici doneo je rešenje o otvaranju stečaja jer su duže od tri godine u blokadi. To znači da su ova preduzeća i tada, kada su poreznici kontrolisali njihov rad, bila blokirana. Osim ovih, poreznici su kontrolisali i „Podrum Palić, kao i firme „Logistika tim”, „Filing”, „Premijum trejding”, „Premijum likvid” i „Džast top kvaliti”.

Istražnim organima bilo je lako uočljivo da je zajednički imenitelj poslovanja svih ovih preduzeća Vojin Đorđević, iako su krivične prijave podnošene prema različitim odgovornim licima u firmi. Ime Vojina Đorđevića pojavljuje se tek u jednoj ili dve krivične prijave, mada je prema podacima do kojih se došlo tokom provere rada preduzeća bilo jasno da su pojedinci samo fiktivno raspolagali novcem sa računa, dok je, u stvarnosti, novac odmah isplaćivan na ruke Vojinu Đorđeviću.

– Postoji sistem poslovanja u kome se registruje na desetine preduzeća, ali u suštini uvek postoji ista grupa Đorđevićevih saradnika koja radi za sve firme – kaže naš sagovornik.

„Politika” je već pisala o tome da se u načinu poslovanja Đorđevićevih firmi moguće je pratiti stalnu istu šemu izigravanja obaveze prema državi, prebacivanjem dugovanja i obaveza na račune „žrtvovanog” preduzeća, a kada bi se dugovi uvećali, otvarana je nova firma preko koje se poslovalo. Tako osam preduzeća za koja je Privredni sud doneo rešenje o otvaranju stečaja imaju ukupan dug od 1,07 milijardi dinara. Ne samo banke i poverioci, već i Poreska uprava, a potom i Poreska policija tolerisali su nagomilavanje dugova, uvek iznova odobravajući reprogram poreza.

– Poreznici imaju načina da obezbede naplatu obaveze prema državi i ti mehanizmi u ovom slučaju nisu iskorišćeni, naprotiv, u više navrata je odobravan reprogram obaveze. Poreska uprava nije bila dovoljno obazriva, ili nije htela da bude obazriva u obezbeđivanju duga prema državi, pa je između ostalog dozvolila da se iz Srbije otuđi zaštitni znak alkoholnog pića „gorki list” koji je registrovan u Sloveniji i koji predstavlja najvredniji deo njihove imovine. Poslednje procene govore o tome da čak i kada se oduzme imovina preduzeća u stečaju, ostaće dug prema državi od milijardu dinara koji neće moći da se naplati, tvrdi sagovornik „Politike”.

Izvor našeg lista kaže da se prilikom osnivanja preduzeća vodilo računa da firme ne budu povezana pravna lica, kako ne bi došli u situaciju da poreznici dug prema državi namire od „dužnikovog dužnika”. Ali i bez obzira na to, kontrolom poslovanja preduzeća bilo je moguće utvrditi da se radi o šemi iza koje se „krije” Vojin Đorđević. Zbog toga za sagovornika „Politike” ostaje nejasno zašto države istrajava na podnošenju pojedinačnih krivičnih prijava.

– Ovde se radi o organizovanom sistemu za izbegavanje obaveza prema državi, a to je moguće dokazati samo ukoliko se povežu sve krivične prijave koje su podnete protiv ovih preduzeća i potraži organizator ovakvog načina poslovanja.

Ovo se ne može posmatrati izolovano, kao slučajevi utaje poreza u nekoj firmi, već kao organizovan i povezan sistem namerne utaje poreza u nizu preduzeća koji je neko organizovao. Pozivanjem na odgovornost onih koji su samo sprovodili takvo poslovanje neće biti razotkrivena suština ovakvog načina rada – tvrdi izvor „Politike”.